недеља, 14. март 2010.

Есеј о лажи

Упркос чињеници да се при немилосрдним дневним светлом ништа не може сакрити, да у нашим погледима на свет и међусобном опхођењу прво и последње мерило треба да буде истина – истина се утаборава у аутизам, у квази истину и лаж. Подупрта реторичким принципима и квази доказима, поред истине се пролази као да је замотана ствар; расипа се и релативизује, не ретко, доводи у сумњу и на ивицу ништавила. Ма колико „оштрија од сечива“, истина је сведена на голо сироче које свако облачи по својој жељи.

 „Спремите се, долази време лажи“. Заиста, наступило је улагивање неистини, извртање чињеница, манипулација, све сама конструкција и позоришни гестови. Говорење без скинутих маски и неотворена срца кружи у нама невидљиво као крвоток у телу. Нечисте речи и нечисте мисли прате све што је еталонско, драгоцено и свето. Камелеонски говор, лаж која одасвуд веје, дотерали су смисао до дувара. И пад је био известан.

Не треба правдати и доказивати да се ова изразита људска слабост најјасније рефлектује у сфери професије која се назива искомпромитованом и озлоглашеном речју политика.

Политичари су сој људи који, изгледа, све и да би желели, не говоре по човечански, искрено, речима правим, здравим и снажним, како би истина била права, а људи здрави и јачи. Говорење човека који се бави политиком – особито оног на вишој истанци − исто је што и „ставити фирму истине на дућан лажи“. Политичар говори што је народном уму  милије, као да не постоји сутра, као да су једно речи а друго дела. Порочан и покварен у свом срцу ( порочност и поквареност то су праве речи) зарад интереса, мандата и каријере, он измишља, преврће и издаје опште ствари. Све нестина и лагарија, баш све. Облепљен лажима да изгледа као неки мешанац махноа и канаринца, наоружан свим силама реторике, чини се, све што изусти и свака појединост сејани су на ситу преваре и обмане. – Јер, „шта може хладна и гола истина против блиставих чари и лажи?“

Лаж  и фама су довели до нашег посрнућа и свеколике пауперизације. Сетимо се, на пример, изјава наших дојучерашњих политичара. Драгослав Марковић, 90-их година изјављује да ће „пољопривреда у наредном петогодишњем периоду имати приоритет у нашим планским документима“. Једна уста која имају два језика нуде инвестиције, просперитет, стандард, 1000 евра по глави становника, обећавају брда и долине. Вероломност и ујдурму показују, као неми сведоци, постављени, уз велики публицитет и рекламе, камени темељци и започети грађевински објекти.

Не верујући у души да је истина оно што говори одборник, посланик, начелник, државни секретар или министар − узмимо такорећи јучерашњи пример − председник општине  у улози домаћина ( да се не лажемо, и сам лажов од формата) изјављује пред камерама од речи до речи:

 „Ако г. министар одржи обећање, ако испоштује реч,  ми ћемо...“

 Слути, унапред, да може бити чиста подвала и „лудо радовање“.

У свету који зовемо Европа уважава се  реалност, гледа се у очи данашњици и сутрашњици, држи  до образа, ма како истина оштра и болна. − „Немам ништа да вам обећам, осим крви, суза и зноја“, рекао је енглески премијер своме народу на почетку рата. Амерички председник изговара речи далеко од сваког кокетовања и придобијања гласача: „Пођимо од тога шта можемо дати за своју домовину, а не шта можемо узети од своје домовине.“

Све сами трчилаже, тровачи и ђаци Јуде, Каина и Брута.

Држимо се латинске: „Веруј, али гледај коме“. Или руске пословице: „Не веруј рођеном брату, веруј свом ћоравом оку“.

Нема коментара:

Постави коментар