недеља, 24. јануар 2010.

Против заборава као предворја смрти

У циљу неговања памћења, поштовани уредниче, објавите да ми је лакнуло зато што је ових дана отишао из политике и из мог видокруга хрватски државник који је, својевремено, као председник Југославије изговорио:

“Југославије више нема. Извршио сам своју људску и грађанску дужност.“

Ово тражим, стога, што историја од Херодота до наших дана не бележи трагичне речи владара или председника који је желео пропаст својој земљи.

Изговорене речи су најсрамнији жиг којим се може ожигосати живот и дело. Стидно ли изушћене речи, које су ушле у трагичну дијалектику наше историје стоје, ван сваке сумње, у равни са речима оног француског краља: “Држава – то сам ја” или са речима и делом норвешког мајора В. Квизлинга. У сваком случају, председник који је желео пропаст и смрт своме народу овом изјавом се нашао у друштву највећих издајника, као што су Јуда, Каин и Брут.

Ако има науке и струке, надајмо се да ће уклети и проклети аутор ових речи ући у енциклопедије на свим језицима света.

1 коментар: